Title: О видској кореспонденцији неких негативно обојених глагола емоционалних односа у руском језику и њихових српских еквивалената
Transliterated title
O vidskoj korespondenciji nekih negativno obojenih glagola emocionalnih odnosa u ruskom jeziku i njihovih srpskih ekvivalenata
Variant title:
- On aspectual correspondence of certain negatively expressed verbs of emotional relations in Russian and their Serbian equivalents
Source document: Opera Slavica. 2022, vol. 32, iss. 4, pp. 21-34
Extent
21-34
-
ISSN1211-7676 (print)2336-4459 (online)
Persistent identifier (DOI): https://doi.org/10.5817/OS2022-4-2
Stable URL (handle): https://hdl.handle.net/11222.digilib/digilib.77059
Type: Article
Language
License: CC BY-SA 4.0 International
Notice: These citations are automatically created and might not follow citation rules properly.
Abstract(s)
У раду се (без тежње за исцрпношћу) представљају видске особине глагола из емоционалне сфере, прецизније једног њеног дела — глаголи са значењем емоционалног односа, и то они код којих је дати семантички садржај негативно обојен. Из релевантне речничке (једнојезичне и двојезичне) и монографске литературе ексцерпирано је нешто више од 60 глаголских лексема у руском језику, које су потом класификоване спрам свог граматичког видског значења у неколико скупина, а две начелне обухватају недефектну (бинарну) и дефектну видску парадигму, која је, показало се, у анализираној грађи више заступљена. Паралелно су коментарисана дата својства и српских еквивалената, као и њихове уочене специфичности. Добијени резултати могу се користити у даљим истраживањима ове тематске класе како би се добио потпуни увид у њено функционисање и структуру.
In the paper we present (without striving for exhaustiveness) the aspectual characteristics of verbs from the emotional semantic domain, more precisely one of its parts—verbs with the meaning of negatively expressed emotional relations. More than 60 verbs were excerpted from the relevant Russian dictionaries (monolingual and bilingual) and monographic literature, which were classified according to their grammatical aspectual meaning into several groups. The two main ones include the nondefective (i.e. binary) and defective aspectual paradigm, which, as it turned out, is more represented in the analyzed material. At the same time, the given properties of the Serbian equivalents were commented, as well as their observed specificities. The obtained results can be used in further research of this thematic class in order to gain a full insight into its functioning and structure.
srp
eng
References
[1] BABENKO, L. G.: Tolkovyj slovar' russkich glagolov. Ideografičeskoje opisanije. Moskva: AST-PRESS, 1999. ISBN 5-7805-0497-0.
[2] BALEK, T.: Bazični glagoli emocionalnih odnosa s negativnim denotativnim značenjem u ruskom i srpskom jeziku (nenavidet' : mrzeti; nenavidet' drug druga : mrzeti se). Filolog, 2018, br. 18, s. 233–253. ISSN 1986-5864.
[3] BALEK, T.: Gramatički derivati glagola ljubit' u kontekstu vidske (ne)parnosti i valent- nosti (sa kratkim osvrtom na ekvivalente u srpskom jeziku). Opera Slavica: Slavistické rozhledy, 2021, br. 31, sv. 4, s. 45–57. ISSN 1211-7676.
[4] BALEK, T.: Defektnost vidske paradigme u ruskom i srpskom jeziku [neobjavljena doktorska disertacija]. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2021.
[5] CZJUN'FÈJ, D.: Èmocional'nyje glagoly v russkom i kitajskom jazykach. Vescì BD- PU. Serỳja 1, 2019, No 4, s. 80–83. ISSN 1818-8559.
[6] IORDANSKAJA, L. N.: Popytka leksikografičeskogo tolkovanija gruppy russkich slov so značenijem čuvstva. Mašinnyj perevod i prikladnaja lingvistika, 1970, No 3, s. 3–26.
[7] JEVGEN'JEVA, A. P.: Slovar' russkogo jazyka: v 4-ch tomach. Moskva: Russkij jazyk — Poligrafresursy, 1999. http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp. [online]. [cit. 01.02.2022].
[8] KORPUS SAVREMENOG SRPSKOG JEZIKA, http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/login.php. [online]. [cit. 23.02.2022].
[9] MILENKOVIĆ, A. V.: Emocionalno-ekspresivni glagoli u srpskom jeziku (leksičko-semantička analiza). Naš jezik, 2021, br. LII/1, s. 63–80. ISSN 0027-8084.
[10] NACIONAL'NYJ KORPUS RUSSKOGO JAZYKA, https://ruscorpora.ru/new/. [online]. [cit. 18.02.2022].
[11] PADUČEVA, Je. V.: Dinamičeskije modeli v semantike leksiki. Moskva: Jazyki slavjanskoj kul'tury, 2004. ISBN 5-94457-161-6.
[12] REMČUKOVA,Je.N.: Morfologija sovremennogo russkogo jazyka. Kategorija vida glagola. Moskva: Izd-vo Flinta — Izd-vo Nauka, 2004. ISBN 5-89349-565-9. ISBN 5-02-032576-7.
[13] STANKOVIĆ,B.: Rusko-srpski rečnik. Novi Sad: Prometej, 2008. ISBN 987-86-515-0300-2.
[14] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga prva A–E. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1967. ISBN 86-363-0188-2.
[15] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga druga Ž–K. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1967. ISBN 86-363-0189-0.
[16] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga treća K–O. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1969. ISBN 86-363-0190-4.
[17] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga četvrta O–P. Novi Sad: Matica srpska, 1971. ISBN 86-363-0191-2.
[18] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga peta P–S. Novi Sad: Matica srpska, 1973. ISBN 86-363-0192-0.
[19] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga šesta S–Š. Novi Sad: Matica srpska, 1976. ISBN 86-363-0193-9.
[20] ŠACHOVSKIJ, V. I.: Lingvističeskaja teorija èmocij. Moskva: Gnozis, 2008. ISBN 978-5-94244-019-0.
[21] ŠAPILOVA, N. I. – NUREJEVA, K. A.: Èmocional'no-èkspressivnaja glagol'naja leksika v chudožestvennom diskurse V. P. Astaf'jeva. Vestnik KemGU, 2008, No 2, 206–210. ISSN 2078-8975.
[22] ŠTRBAC, G.: O valentnosti glagola emocionalnog sadržaja u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 2006, br. XLIX/2, 73–102. ISSN 0352-5724.
[23] ŠVEDOVA, N. Ju.: Russkaja grammatika. Tom I. Moskva: Izd-vo Nauka, 1980. VASIL'JEV, L. M.: Semantika russkogo glagola. Moskva: Vysšaja škola, 1981.
[2] BALEK, T.: Bazični glagoli emocionalnih odnosa s negativnim denotativnim značenjem u ruskom i srpskom jeziku (nenavidet' : mrzeti; nenavidet' drug druga : mrzeti se). Filolog, 2018, br. 18, s. 233–253. ISSN 1986-5864.
[3] BALEK, T.: Gramatički derivati glagola ljubit' u kontekstu vidske (ne)parnosti i valent- nosti (sa kratkim osvrtom na ekvivalente u srpskom jeziku). Opera Slavica: Slavistické rozhledy, 2021, br. 31, sv. 4, s. 45–57. ISSN 1211-7676.
[4] BALEK, T.: Defektnost vidske paradigme u ruskom i srpskom jeziku [neobjavljena doktorska disertacija]. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2021.
[5] CZJUN'FÈJ, D.: Èmocional'nyje glagoly v russkom i kitajskom jazykach. Vescì BD- PU. Serỳja 1, 2019, No 4, s. 80–83. ISSN 1818-8559.
[6] IORDANSKAJA, L. N.: Popytka leksikografičeskogo tolkovanija gruppy russkich slov so značenijem čuvstva. Mašinnyj perevod i prikladnaja lingvistika, 1970, No 3, s. 3–26.
[7] JEVGEN'JEVA, A. P.: Slovar' russkogo jazyka: v 4-ch tomach. Moskva: Russkij jazyk — Poligrafresursy, 1999. http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp. [online]. [cit. 01.02.2022].
[8] KORPUS SAVREMENOG SRPSKOG JEZIKA, http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/login.php. [online]. [cit. 23.02.2022].
[9] MILENKOVIĆ, A. V.: Emocionalno-ekspresivni glagoli u srpskom jeziku (leksičko-semantička analiza). Naš jezik, 2021, br. LII/1, s. 63–80. ISSN 0027-8084.
[10] NACIONAL'NYJ KORPUS RUSSKOGO JAZYKA, https://ruscorpora.ru/new/. [online]. [cit. 18.02.2022].
[11] PADUČEVA, Je. V.: Dinamičeskije modeli v semantike leksiki. Moskva: Jazyki slavjanskoj kul'tury, 2004. ISBN 5-94457-161-6.
[12] REMČUKOVA,Je.N.: Morfologija sovremennogo russkogo jazyka. Kategorija vida glagola. Moskva: Izd-vo Flinta — Izd-vo Nauka, 2004. ISBN 5-89349-565-9. ISBN 5-02-032576-7.
[13] STANKOVIĆ,B.: Rusko-srpski rečnik. Novi Sad: Prometej, 2008. ISBN 987-86-515-0300-2.
[14] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga prva A–E. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1967. ISBN 86-363-0188-2.
[15] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga druga Ž–K. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1967. ISBN 86-363-0189-0.
[16] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga treća K–O. Novi Sad — Zagreb: Matica srpska — Matica hrvatska, 1969. ISBN 86-363-0190-4.
[17] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga četvrta O–P. Novi Sad: Matica srpska, 1971. ISBN 86-363-0191-2.
[18] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga peta P–S. Novi Sad: Matica srpska, 1973. ISBN 86-363-0192-0.
[19] STEVANOVIĆ, M.: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika. Knjiga šesta S–Š. Novi Sad: Matica srpska, 1976. ISBN 86-363-0193-9.
[20] ŠACHOVSKIJ, V. I.: Lingvističeskaja teorija èmocij. Moskva: Gnozis, 2008. ISBN 978-5-94244-019-0.
[21] ŠAPILOVA, N. I. – NUREJEVA, K. A.: Èmocional'no-èkspressivnaja glagol'naja leksika v chudožestvennom diskurse V. P. Astaf'jeva. Vestnik KemGU, 2008, No 2, 206–210. ISSN 2078-8975.
[22] ŠTRBAC, G.: O valentnosti glagola emocionalnog sadržaja u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 2006, br. XLIX/2, 73–102. ISSN 0352-5724.
[23] ŠVEDOVA, N. Ju.: Russkaja grammatika. Tom I. Moskva: Izd-vo Nauka, 1980. VASIL'JEV, L. M.: Semantika russkogo glagola. Moskva: Vysšaja škola, 1981.