Изговор удвојених сугласника на граници префикса, или, Префикса и корена у руском језику : (на материјалу ортоепских речника у издању Руске академије наука)

У овом раду, на материјалу ексцерпираном из ортоепских речника различитих генерација, уочавамо развој изговора удвојених сугласника на граници префиса или префикса и корена. Велики број примера (око 44,5 % од укупног броја) нема промена у изговору: изговарао се дуг глас у свим генерацијама ортоепских речника. Промене постоје код око 55,5 % примера и огледају се у томе што је у млађој генерацији речника могућ варијантни изговор у оном случају када је само дуг сугласник био забележен у средњој и старијој генерацији (око 16,5 %), да у примерима у којима је било варијантности изговора у средњој и старијој генерацији речника у млађој постоје вишечлане ортоепеме (око 16,5 %), да се у свим генерацијама изговара дуг глас, с тим што је у средњој и старијој генерацији то дуг мек глас, док се у млађој генерацији ради о гласу с тврдим почетом, меким завршетком (11,1 %), дуг глас у старијој и средњој генерацији речника замењен је простим у млађој генерацији (8,3 %), и, коначно, прост глас у млађој и средњој генерацији, док је у старијој генерацији изговор простог гласа био тек допуштен, поред нормативнијег изговора дугог гласа (3,6 %). Дошли смо, такође, до следећих закључака: тврди гласови носе већи потенцијал за дуг изговор од меких гласова; речници дају тврдим експлозивним сугласницима већи потенцијал за реализацију удвојеног гласа када се ради о интервокалној позицији; удаљеност места удвојеног гласа од места акцента повећава потенцијал појаве варијантног изговора (бележи се и изговор простог гласа). У млађој генерацији речника реализују се дуги гласови различити по мекоћи (почетак тврд, завршетак мек), каквих није било у ранијим генерацијама речника.

In this paper, on the material extracted from orthoepic dictionaries of different generations, we observe the development of the pronunciation of doubled consonants at the border of prefixes or prefixe and root. A large number of examples (about 44.5 %) have no changes in pronunciation: the long voice was pronounced in all generations of orthoepic dictionaries. Changes exist in about 55.5 % of the examples and are reflected in the fact that in the younger generation of dictionaries, a variant pronunciation is possible in the case when only a long consonant was recorded in the middle and older generation (about 16.5 %), that in the examples in which had pronunciation variants in the middle and older generations of the dictionary, in the younger ones there are multimember orthoepemes (about 16.5 %), that in all generations the long voice is pronounced, with the fact that in the middle and older generations it is a long soft voice, while in to the younger generation, it is the voice with a hard beginning, a soft ending (11.1 %), the long voice in the older and middle generation of the dictionaries was replaced by a simple voice in the younger generation (8.3 %), and finally, a simple voice in the younger and middle generation, while in the older generation the pronunciation of the simple voice was only permitted, in addition to the more normative pronunciation of the long voice (3.6 %). We also came to the following conclusions: hard voices carry a greater potential for long pronunciation than soft voices; dictionaries give hard explosive consonants a greater potential for the realization of a doubled voice when dealing with an intervocalic position than hard fricative voice; the distance between the place of the doubled voice and the place of the accent increases the potential for the appearance of a variant pronunciation (the pronunciation of the simple voice is also recorded). In the younger generation of dictionaries, long sounds with different softness (beginning hard, ending soft) are realized, which were not found in earlier generations of dictionaries.