Title: Граматички деривати глагола любить у контексту видске (не)парности и валентности (са кратким освртом на еквиваленте у српском језику)
Transliterated title
Gramatički derivati glagola lюbitь u kontekstu vidske (ne)parnosti i valentnosti (sa kratkim osvrtom na ekvivalente u srpskom jeziku)
Variant title:
- Grammatical derivatives of the verb ljubit' in the context of aspectual pairness and valency (with a short overview on the translational equivalents in Serbian)
Source document: Opera Slavica. 2021, vol. 31, iss. 4, pp. 45-57
Extent
45-57
-
ISSN1211-7676 (print)2336-4459 (online)
Persistent identifier (DOI): https://doi.org/10.5817/OS2021-4-4
Stable URL (handle): https://hdl.handle.net/11222.digilib/144544
Type: Article
Language
License: CC BY-SA 4.0 International
Notice: These citations are automatically created and might not follow citation rules properly.
Abstract(s)
Истраживање је посвећено граматичким (махом префиксалним) изведеницама руског глагола любить. Оно је посебно фокусирано на видску (не)парност деривата наведеног глагола регистрованих у релевантним речницима руског језика, као и на њихове валенцијске особине. Добијени резултати указују на то да су посматрани глаголи углавном двовалентни; као и да се међу анализираним јединицама налазе различити случајеви у погледу видске кореспонденције. Другим речима, присутни су како видски парни глаголи попут влюбить(ся) – влюблять(ся), али и они који припадају једновидским (као и мотивни любить): недолюбливать и полюбить(ся). Српски еквиваленти често показују аналитизам, што условљава преводну асиметрију која је такође размотрена у раду.
The paper describes grammatical (mostly prefixed) derivatives of the Russian verb ljubit'. It is specially focused on aspectual pairness of the derivatives of the given verb registered in relevant Russian dictionaries, as well as on valency of the derivatives. Obtained results show that analyzed verbs are mostly bivalent and that there are different cases of the aspectual pairness. In other words, there are aspectual pairs such as vljubit'(sja) – vljublat'(sja), but there are also verbs without aspectual pair (just like motive verb ljubit'): nedoljublivat' and poljubit'(sja). Serbian equivalents show analyticism, conditioning translational asymmetry.
References
[1] BALEK, T.: Morfosintaksičke i pragmatičke osobine glagola ljubit'(sja) i voleti (se) kao eksponenata glagola sa značenjem pozitivnih osećanja u ruskom i srpskom jeziku. Philologia Mediana, 2021, br. 13, s. 739–755. ISSN 1821-3332.
[2] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1951, t. 2.
[3] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1958, t. 7.
[4] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1960, t. 10.
[5] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1961, t. 12.
[6] DOVGAL', A. V. – ŠEPELEVA, Ju. A.: Semantičeskije osobennosti glagolov so značenijami 'èmocional'noje sostojanije' i 'èmocional'noje otnošenije' v anglijskom jazyke. In: Val'tèr, Ch. et al. (ed.): Acta Germano-Slavica. Mahìleŭ: MhDU, 2015, № 6, s. 48–52. ISBN 978-985-568-038-4.
[7] IORDANSKAJA, L. N.: Popytka leksikografičeskogo tolkovanija gruppy russkich slov so značenijem čuvstva. Mašinnyj perevod i prikladnaja lingvistika, 1970, № 3, s. 3–26.
[8] JEVGEN'JEVA, A. P.: Slovar' russkogo jazyka: v 4-ch tomach. Moskva: Russkij jazyk – Poligrafresursy, 1999, http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp. [online] [cit. 1. 8. 2021].
[9] LJU, È – ŠEREMET'JEVA, Je. S.: Metatekstovyj operator "mjagko govorja": specifika funkcionirovanija. Litera, 2021, № 5, s. 59–70. ISSN 2409-8698.
[10] NACIONAL'NYJ KORPUS RUSSKOGO JAZYKA. https://ruscorpora.ru/new/. [online]. [cit. 1. 8. 2021].
[11] PADUČEVA, Je. V.: Dinamičeskije modeli v semantike leksiki. Moskva: Jazyki slavjanskoj kul'tury, 2004. ISBN 5-94457-161-6.
[12] SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga druga K – poni1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1972. ISBN 86-407-0064-8.
[13] SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga treća poni2 – Ž. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1973. ISBN 86-407-0064-8.
[14] STANKOVIĆ, B.: Rusko-srpski rečnik. Novi Sad: Prometej, 2008, 1001 s. ISBN 987-86-515-0300-2.
[15] TICHONOV, A. N.: Novyj slovoobrazovatel'nyj slovar' russkogo jazyka. Moskva: AST, 2014. ISBN 978-5-17-082826-5.
[16] TOLSTOJ, L. N.: Ana Karenјina. http://www.umetnickaskolanis.com/wp-content/uploads/2017/09/Lav-Nikolajevic%CC%8C-Tolstoj-Ana-Karenjina.pdf. [online]. [cit. 7. 7. 2021].
[17] TOLSTOJ, L. N.: Anna Karenina. https://ilibrary.ru/text/1099/index.html. [online]. [cit. 7. 7. 2021].
[18] TOŠOVIČ, B.: Sposoby glagol'nogo dejstvija v serbskom, chorvatskom i bošnjackom jazykach. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 2009. https://www.gewi.uni-graz.at/gralis-alt/GraLiS_TB/Bibliographie/pdf/Tosovic_Sposoby_gl_dejstvija_BKS_2008b.pdf. [online]. [cit. 2. 8. 2021].
[19] VASIL'JEV, L. M.: Semantika russkogo glagola. Moskva: Vysšaja škola, 1981.
[2] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1951, t. 2.
[3] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1958, t. 7.
[4] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1960, t. 10.
[5] ČERNYŠEV, V. I.: Slovar' sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka. Moskva–Leningrad: Iz-vo Akademii Nauk SSSR, 1961, t. 12.
[6] DOVGAL', A. V. – ŠEPELEVA, Ju. A.: Semantičeskije osobennosti glagolov so značenijami 'èmocional'noje sostojanije' i 'èmocional'noje otnošenije' v anglijskom jazyke. In: Val'tèr, Ch. et al. (ed.): Acta Germano-Slavica. Mahìleŭ: MhDU, 2015, № 6, s. 48–52. ISBN 978-985-568-038-4.
[7] IORDANSKAJA, L. N.: Popytka leksikografičeskogo tolkovanija gruppy russkich slov so značenijem čuvstva. Mašinnyj perevod i prikladnaja lingvistika, 1970, № 3, s. 3–26.
[8] JEVGEN'JEVA, A. P.: Slovar' russkogo jazyka: v 4-ch tomach. Moskva: Russkij jazyk – Poligrafresursy, 1999, http://feb-web.ru/feb/mas/mas-abc/default.asp. [online] [cit. 1. 8. 2021].
[9] LJU, È – ŠEREMET'JEVA, Je. S.: Metatekstovyj operator "mjagko govorja": specifika funkcionirovanija. Litera, 2021, № 5, s. 59–70. ISSN 2409-8698.
[10] NACIONAL'NYJ KORPUS RUSSKOGO JAZYKA. https://ruscorpora.ru/new/. [online]. [cit. 1. 8. 2021].
[11] PADUČEVA, Je. V.: Dinamičeskije modeli v semantike leksiki. Moskva: Jazyki slavjanskoj kul'tury, 2004. ISBN 5-94457-161-6.
[12] SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga druga K – poni1. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1972. ISBN 86-407-0064-8.
[13] SKOK, P.: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga treća poni2 – Ž. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1973. ISBN 86-407-0064-8.
[14] STANKOVIĆ, B.: Rusko-srpski rečnik. Novi Sad: Prometej, 2008, 1001 s. ISBN 987-86-515-0300-2.
[15] TICHONOV, A. N.: Novyj slovoobrazovatel'nyj slovar' russkogo jazyka. Moskva: AST, 2014. ISBN 978-5-17-082826-5.
[16] TOLSTOJ, L. N.: Ana Karenјina. http://www.umetnickaskolanis.com/wp-content/uploads/2017/09/Lav-Nikolajevic%CC%8C-Tolstoj-Ana-Karenjina.pdf. [online]. [cit. 7. 7. 2021].
[17] TOLSTOJ, L. N.: Anna Karenina. https://ilibrary.ru/text/1099/index.html. [online]. [cit. 7. 7. 2021].
[18] TOŠOVIČ, B.: Sposoby glagol'nogo dejstvija v serbskom, chorvatskom i bošnjackom jazykach. Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Śląskiego, 2009. https://www.gewi.uni-graz.at/gralis-alt/GraLiS_TB/Bibliographie/pdf/Tosovic_Sposoby_gl_dejstvija_BKS_2008b.pdf. [online]. [cit. 2. 8. 2021].
[19] VASIL'JEV, L. M.: Semantika russkogo glagola. Moskva: Vysšaja škola, 1981.