Název: Kумулативни глаголи у речницима чешког и српског језика
Transliterovaný název
Kumulativni glagoli u rechnicima cheshkog i srpskog јezika
Variantní název:
- Verbs with cumulative meaning in Czech and Serbian dictionaries
Zdrojový dokument: Opera Slavica. 2019, roč. 29, č. 2, s. 41-60
Rozsah
41-60
-
ISSN1211-7676 (print)2336-4459 (online)
Trvalý odkaz (DOI): https://doi.org/10.5817/OS2019-2-3
Trvalý odkaz (handle): https://hdl.handle.net/11222.digilib/141236
Type: Článek
Jazyk
Licence: Neurčená licence
Upozornění: Tyto citace jsou generovány automaticky. Nemusí být zcela správně podle citačních pravidel.
Abstrakt(y)
The paper deals with derived verbs in Czech and Serbian with prefix na-/на- meaning to accumulate bigger/big quantity of something. Based on lexicographical sources their meaning is specified, the equivalents and types of equivalence are identified, their semantization is analysed, and solutions in the form of dictionary entry additions are offered. It is concluded that cumulative verb derivatives are present in both languages, and that prefix na-/на- is very productive in that meaning. An analysis of their lexicographic entries shows that in the dictionary of Czech language the definition is precise and uniform, that certain earlier shortcomings in definition have been corrected in new dictionary of Serbian language, also that in Czech-Serbian dictionary the presentation and treatment of cumulative verbs have been approached in detail, and that semantization is mainly precise and well-thought-out.
Рад се бави глаголским дериватима у чешком и српском језику грађеним префиксом na-/на- са значењем радњом накупити, нагомилати већу/велику количину чега. На основу лексикографске грађе прецизира се њихово значење, утврђују еквиваленти и типови еквиваленције, анализира преводна семантизација и нуде решења у виду допуне речничке одреднице. Закључује се да су глаголски деривати са значењем кумулативности присутни у оба језика а префикс na-/на- веома продуктиван у том значењу. Анализа њихове лексикографске обраде показује да је у речнику чешког језика дефиниција прецизна и уједначена, да су у новом речнику српског језика исправљени извесни ранији недостаци у дефинисању, те да је у чешко-српском речнику презентацији и обради кумулативних глагола приступљено детаљно и да је преводна семантизација углавном прецизна и добро промишљена.
Reference
[1] BELIĆ, A.: Savremeni srpskohrvatski književni jezik II: Nauka o građenju reči. Beograd: Naučna knjiga, 1949.
[2] ČECHOVÁ, M. et al.: Čeština – řeč a jazyk. Praha: ISV nakladatelství, 2000.
[3] DOKULIL, M. – HORÁLEK, K. – HŮRKOVÁ, J. (eds.): Mluvnice češtiny I: Fonetika, Fonologie, Morfonolоgie a morfemika, Tvoření slov. Praha: Academia, 1986.
[4] GRICKAT, I.: Prefiksacija kao sredstvo gramatičke (čiste) perfektizacije. Južnoslovenski filolog, 1966–1967, 27, 1–2, str. 185–223.
[5] HAVRÁNEK, B. – BĚLIČ, J. – HELCL, M. – JEDLIČKA, A. (eds.): Slovník spisovného jazyka českého I–IV. Praha: Československá akademie věd, 1960–1971.
[6] IVANOVIĆ, M.: Izražavanje akcionalnosti u ukrajinskom i srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet, 2013.
[7] JENÍKOVÁ, A. – LEMARIE, K. – SEDLÁČEK, J. – SÝKOROVÁ, S.: Srbocharvátsko český slovník. Praha: Academia, 1982.
[8] KAČANIK, E. et al.: Češko-srpski rečnik I, II. Beograd: SANU, 2001.
[9] KARLÍK, P. – NEKULA, M. – PLESKALOVÁ, J. (eds.): Nový encyklopedický slovník češtiny. Praha: NLN, 2016.
[10] KARLÍK, P. – NEKULA, M. – RUSÍNOVÁ, Z. (eds.): Příruční mluvnice češtiny. Praha: NLN, 1996.
[11] KLAJN, I.: Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku I: Slaganje i prefiksacija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Institut za srpski jezik SANU; Novi Sad: Matica srpska, 2002.
[12] KOPRIVICA, V.: Češko-srpski i srpsko-češki rečnik. Beograd: Agencija Matić, 2008.
[13] MITRIĆEVIĆ-ŠTEPANEK, K.: Glagolski prefiksi u funkciji izražavanja količine radnje u češkom i srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet, 2015.
[14] STEVANOVIĆ, M.: Savremeni srpskohrvatski jezik I: Gramatički sistemi i književnojezička norma. Beograd: Naučno delo, 1964.
[15] STEVANOVIĆ, M.: Savremeni srpskohrvatski jezik II: Sintaksa. Beograd: Naučna knjiga, 1974.
[16] STEVANOVIĆ, M. et al. (eds.): Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika I–VI. Novi Sad: Matica srpska, 1967–1976.
[17] SVOZILOVÁ, N. – PROUZOVÁ, H. – JIRSOVÁ, A.: Slovník slovesných, substantivních a adjektivních vazeb a spojení. Praha: Academia, 2005.
[18] ŠMILAUER, V.: Novočeské tvoření slov. Praha: SPN, 1971.
[19] ŠTÍCHA, F. a kol.: Velká akademická gramatika spisovné češtiny I. Morfologie: Druhy slov, Tvoření slov. Část 2. Praha: Academia, 2018.
[20] TOŠOVIČ, B.: Sposoby glagol'nogo dejstvija v serbskom, chorvatskom i bošnjackom jazykach. Katowice: Wydawnictvo Uniwersytetu Şląskiego, 2009.
[21] UHER, F.: Slovesné předpony. Brno: Univerzita J. E. Purkyně, 1987.
[22] VUJANIĆ, M. et al. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska 2011.
[2] ČECHOVÁ, M. et al.: Čeština – řeč a jazyk. Praha: ISV nakladatelství, 2000.
[3] DOKULIL, M. – HORÁLEK, K. – HŮRKOVÁ, J. (eds.): Mluvnice češtiny I: Fonetika, Fonologie, Morfonolоgie a morfemika, Tvoření slov. Praha: Academia, 1986.
[4] GRICKAT, I.: Prefiksacija kao sredstvo gramatičke (čiste) perfektizacije. Južnoslovenski filolog, 1966–1967, 27, 1–2, str. 185–223.
[5] HAVRÁNEK, B. – BĚLIČ, J. – HELCL, M. – JEDLIČKA, A. (eds.): Slovník spisovného jazyka českého I–IV. Praha: Československá akademie věd, 1960–1971.
[6] IVANOVIĆ, M.: Izražavanje akcionalnosti u ukrajinskom i srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet, 2013.
[7] JENÍKOVÁ, A. – LEMARIE, K. – SEDLÁČEK, J. – SÝKOROVÁ, S.: Srbocharvátsko český slovník. Praha: Academia, 1982.
[8] KAČANIK, E. et al.: Češko-srpski rečnik I, II. Beograd: SANU, 2001.
[9] KARLÍK, P. – NEKULA, M. – PLESKALOVÁ, J. (eds.): Nový encyklopedický slovník češtiny. Praha: NLN, 2016.
[10] KARLÍK, P. – NEKULA, M. – RUSÍNOVÁ, Z. (eds.): Příruční mluvnice češtiny. Praha: NLN, 1996.
[11] KLAJN, I.: Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku I: Slaganje i prefiksacija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva: Institut za srpski jezik SANU; Novi Sad: Matica srpska, 2002.
[12] KOPRIVICA, V.: Češko-srpski i srpsko-češki rečnik. Beograd: Agencija Matić, 2008.
[13] MITRIĆEVIĆ-ŠTEPANEK, K.: Glagolski prefiksi u funkciji izražavanja količine radnje u češkom i srpskom jeziku. Doktorska disertacija. Beograd: Filološki fakultet, 2015.
[14] STEVANOVIĆ, M.: Savremeni srpskohrvatski jezik I: Gramatički sistemi i književnojezička norma. Beograd: Naučno delo, 1964.
[15] STEVANOVIĆ, M.: Savremeni srpskohrvatski jezik II: Sintaksa. Beograd: Naučna knjiga, 1974.
[16] STEVANOVIĆ, M. et al. (eds.): Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika I–VI. Novi Sad: Matica srpska, 1967–1976.
[17] SVOZILOVÁ, N. – PROUZOVÁ, H. – JIRSOVÁ, A.: Slovník slovesných, substantivních a adjektivních vazeb a spojení. Praha: Academia, 2005.
[18] ŠMILAUER, V.: Novočeské tvoření slov. Praha: SPN, 1971.
[19] ŠTÍCHA, F. a kol.: Velká akademická gramatika spisovné češtiny I. Morfologie: Druhy slov, Tvoření slov. Část 2. Praha: Academia, 2018.
[20] TOŠOVIČ, B.: Sposoby glagol'nogo dejstvija v serbskom, chorvatskom i bošnjackom jazykach. Katowice: Wydawnictvo Uniwersytetu Şląskiego, 2009.
[21] UHER, F.: Slovesné předpony. Brno: Univerzita J. E. Purkyně, 1987.
[22] VUJANIĆ, M. et al. Rečnik srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska 2011.